Putokaz

Porta

Česma

SELA U PROSLOSTI

Dvadesetih godina ovog veka bilo je „mnogo kamenih spomenika" na mestu Osredku u Junkovcu, za koje se priča da su „madžarsko groblje", kao i stara groblja u Kotraži, Rajkovcu, Ljubičevcu, Prekobučju, kraju Gornje Trnave, u Donjoj Šatornji i dr., a u Vojkovcima postoje tri Madžarska groblja, kao i u Dragolju.Dušansko groblje u Ramaći, po predanju, iz vremena je cara Dušana, a nalazi se uz crkvu Kumanicu i crkvinu, koje se takođe stavljaju u ovo vreme.O pojedinim vrstama i svojstvima ovih grobalja postoje naučna razjašnjenja. Za ovu priliku je dovoljan samo jedna napomena: ova groblja su otisak istorijskog kretanja naroda. Sa druge strane, sasvim je izvesno da, bez obzira koju etničku oznaku imala, ova groblja nisu nekropole Latina i Grka, Cincara i Džidova, Čivuta i Mađara, niti džinova i svatova, ili Rimljana i Turaka, već su to, odreda, stara srpska srednjovekovna groblja, napuštena od žitelja koji su se svojevremeno raselili, a zatečena prilikom doseljenja predaka sadašnjeg stanovništva, koje ih je, ne osećajući ih kao svoja, imenovalo sa predznakom tuđine.Središna Šumadija, pod kojom se podrazumeva kragujevačka oblast, sastavljena od tri odelite i izrazite predeone celine - Gruže, Jasenice i Lepenice, koje skupa imaju danas više od dve stotine naselja, može se reći da je oduvek bila naseljena. Međutim, istorijski pomeni naselja u ovoj oblasti, kad je reč o slovenskom stanovništvu i srednjovekovnoj srpskoj državi, nisu tako brojni, ali ipak omogućuju sticanje jasne slike o postojanju naselja i prilikama u njima toga doba.Same oblasti - Gruža, Jasenica i Lepenica - nesumnjivo su postojale kao uređene administrativne celine ili župe još za vreme Vizantije. Najstariji je pomen Gruže, koja se pominje početkom DžI veka kao periferijska oblast. Oblast Lepenice, koja je slovila kao župa, ušla je pod tim imenom 1183. godine u sastav države velikog župana Nemanje, a pet godina kasnije Nemanja ju je poklonio svojoj zadužbini, manastiru Hilandaru i to potvrdio hrisovuljom izdatom 1188/1189. godine.Naziv Jasenice, kao župne i predeone celine, novijeg je postanja. Za vreme srpske srednjovekovne države na tlu koje u etnografskom smislu pripada današnjoj Jasenici, bile su dve upravne celine ili, kako su se tada nazivale: vlasti - Ostrovička vlast, koja je obuhvatala tzv. visoku i srednju Šumadiju od grada Rudnika pa na sever, i Nekudimska vlast, koja se prostirala od početka tzv. niske Šumadije do današnje Smederevske Palanke, u čijoj je blizini, kod današnjeg sela Pridvorice, bilo upravno mesto Nekudim. U to vreme je Gruža slovila kao Boračka vlast, tako nazvana po gradu Borču, a Lepenica kao Lepenička vlast, bez navođenja središta vlasti.U Nekudimu je bio vladarski dvor, Borač i Ostrvica su bili utvrđeni gradovi, a lepeničkoj vlasti je (moguće) bilo središte u selu Draginovci, gde je bio dvor velikog logoteta Stevana Ratkovića. Kada se bude uznašlo gde je bilo ovo naselje, znaće se i gde je bilo središte lepeničke župe za vreme Đurđa Smederevca.Od samih, pak, naselja, u najranije idu pomeni Sibnice i Toponice u Gruži, koje je kralj Stevan Prvovenčani naveo 1220. godine u darovnici manastiru Žiči, svojoj zadužbini. Za vlade cara Dušana se pominje grad Borač, u kojem je 1346. godine pisan jedan psaltir. Za vreme kneza Lazara pominju se sela Košarna (staro ime za Baničinu) 1380. godine, a zatim Žirovnica, Kikojevac, Kruševica kod Rekovca, Poskurice, Potočac i Pridvorica, koje je knez 1381. godine poklonio svojoj zadužbini Ravanici. Na samom krahu DžIV veka, 1400. godine, pominje se Jabučje (tada pripadalo Levačkoj župi), koje je despot Stevan dao despotici Evpraksiji da ga ona, „svoje radi duše", priloži Hilandaru.

IZVOR:GLAS JAVNOSTI

SELA OSNOVANA U PRVOM USTANKU

U Karađorđevo vreme sela su rado primala doseljenikeRod Seničana, (Mirkovići, Đurđevići, Vujovići, Jovanovići, Simonovići, Ćirkovići, Gavrilovići/Gajovići, Gvozdenovići, Radivojevići, Radomirovići, Stevanovići), čiji su ogranak Vukovići u istom selu, (Miloševići, Srećkovići), dolaze iz sela Brnjice (okolina Sjenice) i obnavlja Đuriselo.Prenoseći ime svog naselja Mečkovca u predelu Poljanice u Mečkovac (danas Ilićevo) su došli Krdžalići (drugo prezime Živkovići), Pavlovići i Mijailovići (Milenkovići, Stevanovići, Babići/Stankovići, Gazdići/Stojanovići), čiji su ogranci Matići (Živadinovići) i Stojkovići/Dimitrijevići u istom selu.U Jabučju se zaustavljaju Jotovići, dolazeći iz Jasenice u Toplici, i Piperi (Đorđevići, Pantići), koji čuvaju zavičajno ime svog plemena u Crnoj Gori.Po pravilu u svako mesto dolaze rodovi iz više oblasti. Tako u Jovanovac stižu od Prijepolja Blagojevići (Miloševići, Milenkovići, Vasiljevići, Novakovići) i Jovanovići (Aksentijevići, Stevanovići). Od Priboja Milutinovići, drugo prezime Dimitrijevići (čiji su ogranci Nikolići/Milanovići u istom selu), Miljkovići (Đurđevići, Đokovići, Ilići, Jankovići, Lazarevići, Mijajlovići) i Simići (Rakićevići). Cakići (Neškovići), čiji su rod Nikolčići (Jovanovići, Ilići, Živkovići, Nikodijevići, Petrovići), dolaze od Vidina, a lučinštaci Nešići iz Crne Gore.Malo je naselja u Šumadiji koja u Karađorđevo vreme nisu primila doseljenike što su se iz srpskih krajeva pod tuđinskom vlašću zapućivali na ovo tle obnovljene i slobodne srpske države.Za pravilno razumevanje prilika toga vremena treba imati u vidu činjenicu da Šumadija, bez obzira na nedaće, pustošenja i pogrome nad njenim stanovništvom do Prvog srpskog ustanka, nikada nije bila prazna. Da je bila prazna, ili slabo naseljena, ne bi mogla ni dizati ustanke, niti voditi tako uspešnu borbu protiv svetske imperije kakva je bila Turska.Ali upravo zbog potreba borbe za slobodu i njeno očuvanje, bio je dragocen svaki pojedinac. Zato je Šumadija širokogrudo primala u svoje okrilje sve ustanike, izbeglice i druge nevoljnike koji su u njoj tražili spas, poglavito bežeći od turskih zuluma i krvne osvete. Tako su se u Šumadiju sticali prebezi iz Vidinskog pašaluka, Ponišavlja, Leskovačke Morave, Kosova, Crne Gore, Bosne, pa i Banata i Srema, koji su bili pod austrijskom vlašću. Ponajviše, pak, pridošlica je bilo iz Stare Raške, a iz nje iz okoline Sjenice.U pamćenju mnogih porodica je sačuvano da su im preci ratovali uz Karađorđa, da su došli kad je Karađorđe sagonio narod u Šumadiju, naročito posle pohoda na Sjenicu i Suvodol 1809. godine, ili da ih je Karađorđe doveo, a nekima davao i od svojih imanja da bi se nastanili.Iz tog vremena su pojedini krajevi u mnogim šumadijskim selima nastajali kao doseljenički zaseoci, ali su, „na pustoj", „ničijoj zemlji", nikla i nova naselja - tačnije: doseljenici su obnovili život u njima. Tako su u Gruži nastali Bare, Bumbarevo Brdo, Dubrava, Dragušica, Kikojevac, Kusovac i Ljubić, u Jasenici Belosavci, Markovac, Rajkovac, Sepci i Stojačak, a u Lepenici Adrovac, Bare, Veliki Šenj, Vojinovac, Vučić, Gornje Grbice, Divostin, Dragobraća, Lukanje (Đurđevo), Majnić, Mala Vrbica, Mala Pčelica, Mali Šenj, Milatovac, Mironić, Nikšić, Pajazitovo, Prnjavor, Stanovo, Trešnjevak i Cerovac.Sedam sela, dva zaseoka i tri mahale u Gruži su nastali 1809. godine. Sela Ljubić, Dubrava, Bumbarevo Brdo, Dragušica, Kikojevac, Kusovac i Bare su zasnovali doseljenici od Sjenice, odakle su, plašeći se turske odmazde zbog pristajanja uz Karađorđevu vojsku, morali da izbegnu zajedno sa Karađorđevom vojskom, koja je prekinula oslobađanje jugozapadnog dela Srbije, jer se, zbog našeg poraza na Čegru kod Niša, morala povući da prepreči turski upad sa te strane. U isto vreme su nastali i zaseoci Dub u Bečevici i Višnjevac u Žunama. Osim zasebnih sela, u Gruži su tada nastali i posebni delovi sela (mahale) u kojima su se nastanili doseljenici od Sjenice - Korićani u Grivcu, Brđani u Brnjici i Seničići u Pečenogu.U svim ovim mestima postojali su tragovi pređašnjeg stanovništva i naselja, nesumnjivo iz srpskog srednjeg veka, ponekad i znatno stariji, predslovenske kulture, ali u demografskom pogledu nastanjivanje doseljenika u Karađorđevo vreme u njima je značilo osveženje narodne snage i ekonomsko jačanje Šumadije.

Izvor: Glas javnosti

POGLED NA RAMACKE VISOVE

Zilovica stala

PUT

Мој рођак са села

У сопственој продукцији РТС, Редакција драмског и домаћег серијског програма снимила је серију "Мој рођак са села" (13 епизода по 55 минута) према сценарију Радослава Павловића, у режији Марка Маринковића. Прву епизоду видело 2.409.655 гледалаца.

Прва епизода игране серије "Мој рођак са села", у продукцији РТС, била је најгледанија емисија на свим српским телевизијама у недељу 26. октобра.

Уз Први програм РТС-а било је 2.409.655 гледалаца, а серија је достигла фантастичан рејтинг од 22,8 одсто.

РТС је серијом „Мој рођак са села" још једном потврдио да негује традицију продукције високо квалитетног драмског серијског програма.

Изузетна гледаност прве епизоде показује да је домаћа публика препознала намеру аутора у представљању снажних животних прича и породичних и пријатељских односа људи који живе у данашњој Србији, било да је реч о сеоском или градском окружењу.

Ово је драмска серија са пуно хумора и топлине, занимљивих ликова и људских односа чије је место догађања углавном село, лепо и сликовито кроз сва четири годишња доба, а главни лик јој је, како би рекао њен писац - сама Србија. Она је и лепа и ружна, и смешна и тужна, зависно од угла гледања појединих јунака серије на себе и друге, своје и туђе проблеме.

То је прича о нама данас, тачније 2001. године, после свих наших појединачних и заједничких ломова који су се одразили на породицу, брак, појединца, друштво, старе и младе, прича која се плете пуном снагом, било да је реч о онима који су са села дошли у град или онима који у селу траже прибежиште.

Вешто избегавајући општа места и идеализацију сеоског живота, али и подсмевање, ова серија са топлином води две паралелне приче: једна је прича породице Малешевић, а друга њиховог рођака, младог обавештајца Вранића који се разочаран изненада враћа у завичај.

Ова два тока додирују се танком рођачком нити, игром случаја и разних непредвиђених околности на које су ови људи после свега навикли, тако да никада ниједном ситуацијом нису ни затечени ни изненађени, већ упорни и жилави, са пуно снаге, духа и хумора, доприносе животу који се пробија и одвија јачи од свих идеологија, ратова, несрећа и искушења.

У главним улогама: Драган Јовановић, Танасије Узуновић, Војин Ћетковић, Дубравка Мијатовић, Љубинка Кларић, Вера Чукић, Јелица Сретеновић; играју и Аљоша Вучковић, Феђа Стојановић, Милена Павловић, Бода Нинковић и многи други.

IZVOR: RTS

Dobro dosli na stranicu
posvecenu Kikojevcu!