среда, 13. мај 2009.

Мој рођак са села

У сопственој продукцији РТС, Редакција драмског и домаћег серијског програма снимила је серију "Мој рођак са села" (13 епизода по 55 минута) према сценарију Радослава Павловића, у режији Марка Маринковића. Прву епизоду видело 2.409.655 гледалаца.

Прва епизода игране серије "Мој рођак са села", у продукцији РТС, била је најгледанија емисија на свим српским телевизијама у недељу 26. октобра.

Уз Први програм РТС-а било је 2.409.655 гледалаца, а серија је достигла фантастичан рејтинг од 22,8 одсто.

РТС је серијом „Мој рођак са села" још једном потврдио да негује традицију продукције високо квалитетног драмског серијског програма.

Изузетна гледаност прве епизоде показује да је домаћа публика препознала намеру аутора у представљању снажних животних прича и породичних и пријатељских односа људи који живе у данашњој Србији, било да је реч о сеоском или градском окружењу.

Ово је драмска серија са пуно хумора и топлине, занимљивих ликова и људских односа чије је место догађања углавном село, лепо и сликовито кроз сва четири годишња доба, а главни лик јој је, како би рекао њен писац - сама Србија. Она је и лепа и ружна, и смешна и тужна, зависно од угла гледања појединих јунака серије на себе и друге, своје и туђе проблеме.

То је прича о нама данас, тачније 2001. године, после свих наших појединачних и заједничких ломова који су се одразили на породицу, брак, појединца, друштво, старе и младе, прича која се плете пуном снагом, било да је реч о онима који су са села дошли у град или онима који у селу траже прибежиште.

Вешто избегавајући општа места и идеализацију сеоског живота, али и подсмевање, ова серија са топлином води две паралелне приче: једна је прича породице Малешевић, а друга њиховог рођака, младог обавештајца Вранића који се разочаран изненада враћа у завичај.

Ова два тока додирују се танком рођачком нити, игром случаја и разних непредвиђених околности на које су ови људи после свега навикли, тако да никада ниједном ситуацијом нису ни затечени ни изненађени, већ упорни и жилави, са пуно снаге, духа и хумора, доприносе животу који се пробија и одвија јачи од свих идеологија, ратова, несрећа и искушења.

У главним улогама: Драган Јовановић, Танасије Узуновић, Војин Ћетковић, Дубравка Мијатовић, Љубинка Кларић, Вера Чукић, Јелица Сретеновић; играју и Аљоша Вучковић, Феђа Стојановић, Милена Павловић, Бода Нинковић и многи други.

IZVOR: RTS


Нема коментара:

ISTORIJA

Knez Lazar Hrebeljanović(Grebeljanović) je napisao povelju(1380.),koja se čuva u manatiru Ravanici gde se pominje Kikojevac kao Kukojevc,Poskurice,Cikote,Zlovštinja.

Za sva sela je utvrđeno poreklo tj. identitet osim za Zlovštinju.

Prema kazivanu Živomira Trifunovića

Posle Boja na Kosovu 1389. ni jedna muška glava se nije vratila te selo ostaje pusto...

Prva doseljavanja su bila u vreme „Kočine Krajine i za vreme I srpskog ustanka

kada je Karađorđe pveo narod od Sjenice.

Dakle,većina stanovništva potiče od poslednje pmenutog mesta.

GEOGRAFSKI POLOŽAJ*

Selo se nalazi na kačerskoj površi,ali ne na samim temenima brda vać niz blage strane,kojima su potoci rasčlanili ovu površ.Kuće su bez reda rasturene po stranama tih potoka,ali i po temenima više-manje blagih kosa.Kuće su spuštene do potoka(Lismaraćki potok,Kučparski potok) bivaju često plavljene posle velikih kiša.

U selu je samo jedan izvor u sredini sela i zovu ga Staro Selo.

Stoga se više služe bunarskom vodom. Zemlja bliže Gruži je plodnija,no idući ka Rogojevcu sve više poviruje go kamen i zemlja je slabije rodnosti.

Selo je razbijenog tipa.Rastojanje između pojedinih kuća iznosi po 100,200 do 500 metara,a samo su srodničke kuće bliže jedna drugoj.Selo se ne deli na mahale ili krajeve već samo pojedine grupe kuća nose nazive po porodičnim imenima.

Sa leve strane Lismaraćkog potoka,a ispod brda Venca i Parloga

su Midžovići,Garići,Trifunovići,Dagovići i Pantovići.

A sa desne strane ispod Šutog polja i Gaja su Kučparići i Punići.

Poreklo familija u Kikojevcu*

U Kikojevcu imamo ove familije:

KUČPARIĆI 13.k.

Došla braća Gavrilo i Mato sa svojim ocem od Sjenice.Peto koleno do sada.Najpre su se bili nastanili u Rogojevcu,pa su posle prešli na pojatu koja je bila kod izvora. Slava: Sv.Luka(preslava Sv.Partenije).

PUNIĆI 9.k. Došao pradeda Obren od Sjenice ali nema potomaka u muškoj liniji,no je kao uljez ušao u kuću deda Aksentije,rodom iz Osata.Slava:Sv.Nikola/preslava 9.Maj).

GARIĆI 8. k.Čukundeda Radenko došao od Sjenice. Slava:Sv.Nikola(preslava9.Maj)

TRIFUNOVIĆI 5.k.,DAGOVIĆI 5 k. Došao im pradeda

Simo Matorag od Sjenice.Slava Sv.Đorđe(preslava 3.Novembar).

ĐORĐEVIĆI 7.k. Došao Đorđe od Sjenice do sada četvrto ili peto koleno. Slava Sv.Luka(presslava Sv.Partenije)

PANTOVIĆI(staro prezime Simovići) 2.k. Došao čukundeda Simo od Sjenice.Slava:Sv.Petka(preslava 26.Jula).

VASILjEVIĆI 4.k.Ded Vasilj došao od Sjenice.Slava:Sv.Petka(preslava 26 Jula).

MILIVOJEVIĆI(staro prezime Ljubičići)5.k.Ne zna se odakle su.

Slava:Sv.Nikola

Starinaca u selu nema.Izgleda da su sve porodice od Sjenice(sem ove osaćanske) i to da su da su došle za vlade Karađorđeve.Samo Vasiljevići i Milivojevići su kasnije došli.

Neka od ovih familija su bežale u Srem(verovatno 1813.) pa su se docnije vraćale(Kučparići i Punići)

Ranije je ovo selo činilo jedno selo sa Rogojevcom,pa se kasnije odelilo.

Još sada imaju zajedničko groblje.

*Podaci koje sam izneo potiču uz Tridesetih godina prošloga veka.

Prikupi Jovan Cvijić sa saradnicima.

Demografski podaci

U naselju Kikojevac živi 150 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 46,1 godina (43,8 kod muškaraca i 48,1 kod žena). U naselju ima 61 domaćinstvo, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 3,07.

Ovo naselje je velikim delom naseljeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je pad u broju stanovnika.